Kuha li moj partner /partnerica

Voljela bi da vidimo koliko ravnopravnosti ima među ženama .,muškacima.,dali cijenimo trud našeg voljenog ili on  naš? 

Naravno ako nestigne jedno od nas.,dali mu/njoj zahvalimo.,jer mislim da ta jedna riječ puno znači 

Hrabrost,

odlična tema pokrenuta... damo se zamisliti....

Moj dragi partner moram priznati je picajzla velika pa tako je on veći borac kaj se tiće poslova... Npr, on sve mora imati skoro pa na crtu, nekad je čak i daljinske slagao po veličini  Sad je malo blaži ali opet jako zahtjevan od mene, ja sam više po prirodi opuštenija ženska, volim da mi je čisto ali ne razbijam glavu s time, znaći ako nekaj ne stignem, ako sam premorena ili jednostavno mi se neda, ja tad ništ ne radim... E sad, kuhat moram, nekad svaki dan, nekad svaka dva ali moram jer moramo i jesti... Imamo svoju kuću, živimo sami, imamo 5 mačaka i jednog psa. O njima se zajednički brinemo... I on ih hrani i ja..

Sad, on je taj koji svaki dan želi da sve bude na svom mjestu pa me često kritizira, pa sam mu govorila nek uzme sam posao u ruke i napravi ono kaj mu ne valaj i kaj ga smeta... Ne mogu reć da ne radi, usisava, od kad živimo skupa počeo je i suđe prat kad sam ja na poslu, pa ponekad i zna ručak složiti..ugl. to je nekaj kaj ja pripremim a ons amo treba ispeći, ili pomfri, neke medaljone pileće, odresci isl...

Sve je to krasno, lijepo ssjajno i bajno, da mi to ne nabija na nos kasnije, tj non stop... kak ja ništ baš ne radim, kako on sve sam radi, kako me nije za ništ briga itd itd...

U ljeti sam dosta vremena provodila i na vrtu(imam svoj maleni vrt u kojem sam uzgajala naosnovnije povrće) pa i cvijeće održavala, ponavljam , tu su i naši ljubimci... I od kada mi je počeo nabijat na nos kak ništ ne radim a ono što sam napravila, rijetko se vidi jer izgleda čas posla, ja sam izgubila volju da uopće nekaj više radim, jer smo se počeli dosta kačiti...

Smatram da je lijepo i pohvalno od njega da napravi sve što napravi, usisa, opere suđe tu i tamo... ali ako to radi dobronamjerno nemora mi to nabijati na nos..

ja sam rijetka koja je radila marmelade od plodova naših voćka, malo zimnice, sos paradajz itd, i tu utrošiš vremena. Uz to, zaposlena sam osoba i do 12 mj. sam radila od 9 pa sve do 17 -18h... znaći cijeli dan mi je otišao, i subotom isto do 13h...

sad se to promjenilo, imam više vremena.

ja osječam da je on prezahtjevan, i traži puno od mene, da stalno nešto radim, kuham , čistim, perem... Čim sjednem pred komp, ne paše mu, ako odem na kavu sa frendicama , kvoca, i tak za sve...

Od kad sam s njim slabo i vidim frendice, i to malo kad sam s njima, on kaže kako gubim vrijeme na kavicama, da se sređujem i jurim okolo a on sve doma sam radi

Pa sa 28 godina smatram da još trevbam uživat u ćivotu, jer nemamo djece, i hvala Bogu da idem na kave(makar rijetko) s mojim prijateljicama, pošto ne izlazim, jer on bi puknuo da izađem navečer s njima van, nebi spavat mogao, zvao bi me, slao poruke itd, tako da nemam volje za svađe i prepirke pa rađe neidem nigdje...

E sad, ja neznam kolko sam ja njemu zahvalna , a kolko je on meni zahvalan na tome svemu?

Kolko se cijenimo i koliko uviđamo žrtvovanje jedno drugog u našoj vezi? Mislim da malo...i slabo...

Hrabrost,

odlična tema pokrenuta... damo se zamisliti....

Moj dragi partner moram priznati je picajzla velika pa tako je on veći borac kaj se tiće poslova... Npr, on sve mora imati skoro pa na crtu, nekad je čak i daljinske slagao po veličini  Sad je malo blaži ali opet jako zahtjevan od mene, ja sam više po prirodi opuštenija ženska, volim da mi je čisto ali ne razbijam glavu s time, znaći ako nekaj ne stignem, ako sam premorena ili jednostavno mi se neda, ja tad ništ ne radim... E sad, kuhat moram, nekad svaki dan, nekad svaka dva ali moram jer moramo i jesti... Imamo svoju kuću, živimo sami, imamo 5 mačaka i jednog psa. O njima se zajednički brinemo... I on ih hrani i ja..

Sad, on je taj koji svaki dan želi da sve bude na svom mjestu pa me često kritizira, pa sam mu govorila nek uzme sam posao u ruke i napravi ono kaj mu ne valaj i kaj ga smeta... Ne mogu reć da ne radi, usisava, od kad živimo skupa počeo je i suđe prat kad sam ja na poslu, pa ponekad i zna ručak složiti..ugl. to je nekaj kaj ja pripremim a ons amo treba ispeći, ili pomfri, neke medaljone pileće, odresci isl...

Sve je to krasno, lijepo ssjajno i bajno, da mi to ne nabija na nos kasnije, tj non stop... kak ja ništ baš ne radim, kako on sve sam radi, kako me nije za ništ briga itd itd...

U ljeti sam dosta vremena provodila i na vrtu(imam svoj maleni vrt u kojem sam uzgajala naosnovnije povrće) pa i cvijeće održavala, ponavljam , tu su i naši ljubimci... I od kada mi je počeo nabijat na nos kak ništ ne radim a ono što sam napravila, rijetko se vidi jer izgleda čas posla, ja sam izgubila volju da uopće nekaj više radim, jer smo se počeli dosta kačiti...

Smatram da je lijepo i pohvalno od njega da napravi sve što napravi, usisa, opere suđe tu i tamo... ali ako to radi dobronamjerno nemora mi to nabijati na nos..

ja sam rijetka koja je radila marmelade od plodova naših voćka, malo zimnice, sos paradajz itd, i tu utrošiš vremena. Uz to, zaposlena sam osoba i do 12 mj. sam radila od 9 pa sve do 17 -18h... znaći cijeli dan mi je otišao, i subotom isto do 13h...

sad se to promjenilo, imam više vremena.

ja osječam da je on prezahtjevan, i traži puno od mene, da stalno nešto radim, kuham , čistim, perem... Čim sjednem pred komp, ne paše mu, ako odem na kavu sa frendicama , kvoca, i tak za sve...

Od kad sam s njim slabo i vidim frendice, i to malo kad sam s njima, on kaže kako gubim vrijeme na kavicama, da se sređujem i jurim okolo a on sve doma sam radi

Pa sa 28 godina smatram da još trevbam uživat u ćivotu, jer nemamo djece, i hvala Bogu da idem na kave(makar rijetko) s mojim prijateljicama, pošto ne izlazim, jer on bi puknuo da izađem navečer s njima van, nebi spavat mogao, zvao bi me, slao poruke itd, tako da nemam volje za svađe i prepirke pa rađe neidem nigdje...

E sad, ja neznam kolko sam ja njemu zahvalna , a kolko je on meni zahvalan na tome svemu?

Kolko se cijenimo i koliko uviđamo žrtvovanje jedno drugog u našoj vezi? Mislim da malo...i slabo...

ne ide to tako,zna meni i moj kvocati akd sjednem za komp,kad upalim forum,kad odem na kavu sa fendicom i to jednom u pola godine,do dvaput..on ode sa svoja dva frenda vikendom ka dodemo kod sveki,a krivo mu je kad ja pitam kad ćemo nas dvoje vani,onda nos do poda,i glumata da sma ja ljubomorna kad on izađe i sl..ja ne radim kod kuće sa sa djetetom i naravno imam više vremena za svoga za sve,no kad negdje idemo i strka je,on će uskočiti,usisati,pospremiti,pomesti,to bez daljnjega,pomoći će koliko može,koliko zna.i to jako sijenim,čak i kad mu ja ne kažem on će uskočiti.ponekad kad smo sami,kad ne radi,uskoči mi pomoći oko kuhanja,to mi je jako lijepo.

Moj dragi voli kuhati i cesto kuha. Zna me cesto iznenadtiti pa skuhati dok ja dodjem s posla. I ne samo to nego i sudje opere! Iako se ja cesto osjecam blesavo dok lezim i gledam tv ili sam na kompu, a on u kuhinji (malo sam konzerva :P), ali privikavam se i na to . Sto se zahvala tice nije bas sad da si zahvaljujemo jer nam je to normalno. Zahvalimo si jedino kada radimo nesto  ekstra kao npr. ja idem peci pizzu ili palacinke oko ponoci jer se njemu eto bas to jede. Ili on ode isto tako u kasne sate na benzisku meni po sok ili nesto slatko. Obzirom da smo tek 3 godine u vezi, nadam se da ce ostati takav .

moj bi sve napravio,ali lijena guzica da bi on u kasne sate dignuo guzicu i nešto meni donio,jedino ako je baš hitno..dobro nemožemo baš previše očekivati,nije svak isti..

moj ne kuha, pretpostavljam da zna skuhat jer je studirao  godinama daleko od kuće tako da zna sve kućanske poslove, ali ne bi ga tako nešto ni tražila jer radi od 8 do 17, a ja sam slobodna i samo uživam pa stignem sve, on jednom u 2 tjedna navečar napravi pizzu i to je to, ja sretna. 

 ne kuha ni moj (ponekad samo šta se njemu jede, ako mene nema doma)

a da mi on kuha nebi ja ovolika bila(bila bi ko on)

a što se zahvale tiče, ne zahvaljuje, pa nisam kuhala samo njemu, šta mi ima zahvaljivat, a pohvali nešto što je dobro

Moj dragi zna jednostavne stvari kao npr. jaja, juha iz vrećice, hrenovke, al ima volju naučiti. Kad skuham nekaj kaj mu je posebno fino pokušava reprizirati i uvijek mi pomaže rezuckati povrće pa čak i suđe opere :D ja sretna :)

Po svemu, ispada da sam ja jedina onda nezadovoljna našim odnosom u tim poslovima. On i ja da se ispravim.

Nije da sam nezadovoljna, nego me smeta što stalno nešto traži od mene... kao da ako ništ ne radim, ne vrijedim, stalno bi trebala nešto raditi, čim kuham čistim i sl on je sav sretan i dobre volje, a ako ne, namrgođen u gunđa... To mi je dojadilo... neznam jel zaista onda u našoj vezi sam ja krivac ili ipak on malo previše traži, pili ja manje dajem? neznam.... Oko toga uglavnom i vodimo svađu, tolko da smo se jedno vrijeme i distancirali jer mi je puknuo film,,, pa nisam mu ja neka kučanica(bez neke uvrijede), tj. sluškinja, neznam ni kak da se izrazim... On je vidim odgojen tako, konzervativan je jako, i njegova mama je takva, sve radi za muža, dok on leži pred tv-om i ....noge u zraku. Dobro da moj nije baš takav skroz, kažem radi, ali od mene očekuje puno....

neznam kaj vi mislite o tome???